| Arabic |
| has gloss | ara: النظام الحديث لحساب القدر الظاهري يمتد بين القدر السالب إلى القدر الموجب، والقدر الأقل في القدر السالب يعني قدرا ظاهريا أعلى. على سبيل المثال الشمس قدرها الظاهري −26.73 وقدر نجم سهيل الظاهري −0.7، أي أن الشمس أكثر لمعانا من سهيل، ويستطيع الشخص الذي لا يعاني من ضعف النظر وتحت ظروف طقسية جيدة رؤية نجم ذو قدر ظاهري 6.0، وهو أقصى قدر يمكن رؤيته بالعين المجردة. |
| lexicalization | ara: قدر ظاهري |
| Bengali |
| has gloss | ben: আপাত মান গ্রহ, তারা বা অন্যান্য জ্যোতিষ্কের আপাত উজ্জ্বলতার একটি পরিমাপ। পৃথিবী থেকে একটি জ্যোতিষ্কের উজ্জ্বলতা যতটুকু দেখা যায় তার পরিমাপকে আপাত উজ্জ্বলতা বলে। এটি উজ্জ্বলতার একটি শ্রেণী বা প্রভা। একটি জ্যোতিষ্ক যত উজ্জ্বল হয় তার আপাত মান তত কম হয়। |
| lexicalization | ben: আপাত মান |
| Bulgarian |
| has gloss | bul: Видимата звездна величина (m) на звезда, планета или друго небесно тяло е логаритмична мярка, отразяваща яркостта на наблюдаваното тяло. |
| lexicalization | bul: Видима величина |
| lexicalization | bul: Видима звездна величина |
| Catalan |
| has gloss | cat: | class="wikitable" align="right" style="margin-left:2em" |+ Escala de magnituds aparents |- ! Mag. Ap. ! Objectes celestes |- | −26.8 || Sol |- | −12.6 || Lluna plena |- | −4.4 | Màxima brillantor de Venus |- | −2.8 | Màxima brillantor de Mart |- | −1.5 || Estel més brillant: Sírius |- | −0.7 || Segon estel més brillant: Canopus |- | 0 | El punt zero per definició: Vega |- | +3.0 | Estels més febles visibles des d'una ciutat |- | +6.0 | Estel més feble observable a ull nu |- | +12.6 || Quàsar més brillant |- | +30 | Objectes més febles observablesamb el Telescopi espacial Hubble |} |
| lexicalization | cat: magnitud aparent |
| Czech |
| has gloss | ces: Hvězdná velikost (zdánlivá magnituda, zdánlivá hvězdná velikost, zdánlivá jasnost, symbol mag nebo m) je fotometrická veličina používaná v astronomii, která udává jasnost objektu (světelného zdroje) na obloze. Její hodnota představuje zdánlivou, tedy subjektivně vnímanou nebo přístrojem detekovanou, jasnost hvězdy. |
| lexicalization | ces: hvězdná velikost |
| German |
| has gloss | deu: Die scheinbare Helligkeit oder Magnitude (kurz „mag“) gibt an, wie hell ein Himmelskörper einem Beobachter auf der Erde erscheint. In der Astronomie wird die scheinbare Helligkeit meist mit dem Symbol V bezeichnet, was die spektrale Intensität bei etwa 550 Nanometer angibt. Häufig wird die Schreibweise 3,0m oder 3,0 mag oder auch m = 3,0 mag genutzt, wobei das kleine hochgestellte „m“ für magnitudo (Größe) steht, und ein Objekt umso besser sichtbar ist, je kleiner der mag-Wert ist. Der mag-Wert wird zur Kategorisierung auch häufig in Form von ganzen Zahlen als „Größenklasse“ oder einfach „Größe“ angegeben – im o. g. Beispiel spräche man dann von einem Stern oder Objekt dritter Größe. Die scheinbare Helligkeit ist abhängig von der Entfernung des Beobachters (beziehungsweise der Erde) vom beobachteten Objekt und - bei nicht selbst leuchtenden Objekten (Planeten, Zwergplaneten, Asteroiden, TNOs u. a.) - zusätzlich von der Phase und vom Abstand zum zentralen Stern. Eine von der Entfernung unabhängige Größe ist die absolute Helligkeit. |
| lexicalization | deu: scheinbare Helligkeit |
| Modern Greek (1453-) |
| has gloss | ell: Το φαινόμενο μέγεθος (m) είναι ένας αριθμός που καθορίζει πόσο λαμπρό είναι ένα ουράνιο σώμα, όπως φαίνεται από την Γη. Όσο πιο λαμπρό φαίνεται ένα ουράνιο αντικείμενο, τόσο μικρότερη είναι η αριθμητική τιμή του μεγέθους του. |
| lexicalization | ell: φαινόμενο μέγεθος |
| Esperanto |
| has gloss | epo: Videbla magnitudo de stelo aŭ alia kosma objekto estas senmezurunua valoro, kiu priskribas ĝian helecon tiel kiel ĝi videblas de iu donita punkto (kutime de Tero). |
| lexicalization | epo: Videbla magnitudo |
| Estonian |
| has gloss | est: Tähesuurus ehk näiv tähesuurus ehk magnituud ehk suurusjärk on taevakeha näivat heledust väljendav arv. |
| lexicalization | est: tähesuurus |
| Persian |
| has gloss | fas: قدر ظاهری (Apparent magnitude) یا قدر دیدگانی، مقیاسی عددی از درخشنده دیده شدن ستارگان بر روی زمین است. هرچه عدد آن کمتر باشد روشنایی ستاره بیشتر است. قدر ظاهری بطور لگاریتمی با درخشندگی ستاره ارتباط دارد. قدر ظاهری را با m نشان می‌دهند. |
| lexicalization | fas: قدر ظاهری |
| Finnish |
| has gloss | fin: Magnitudi eli suuruusluokka on tähtitieteessä laaduton suure, joka ilmaisee tähden tai muun taivaankappaleen kirkkauden. Yhden magnitudin ero kahden tähden kirkkaudessa merkitsee tähdestä tulevien valomäärien likimääräistä suhdetta 2,512. Näennäinen kirkkaus on logaritminen luku, joka kertoo, miten kirkas tähti on havaitsijalle. Absoluuttinen kirkkaus eli absoluuttinen magnitudi kertoo tähden todellisen kirkkauden. Se ilmaistaan lukuna, joka kertoo tähden magnitudin tietyltä etäisyydeltä katsoen. Taivaan kirkkaimman kiintotähden, Siriuksen, näennäinen kirkkaus on -1,47. |
| lexicalization | fin: magnitudi |
| French |
| has gloss | fra: La magnitude apparente est une mesure de lirradiance dun objet céleste observé depuis la Terre en labsence dabsorption atmosphérique. Utilisée quasi-exclusivement en astronomie, la magnitude est une échelle logarithmique inverse dans laquelle la magnitude augmente dune unité lorsque lirrandiance est divisé par ≈2,51. Il est commun de définir la magnitude zéro comme étant celle de létoile Véga, aux erreurs détalonnage près. |
| lexicalization | fra: magnitude apparente |
| Galician |
| has gloss | glg: A magnitude aparente (m) dunha estrela, planeta ou outro corpo celeste é unha medida do seu brillo aparente, é dicir, a cantidade de luz que se recibe do obxecto. Mentres que a cantidade de luz recibida depende realmente do ancho da atmosfera, as magnitudes aparentes normalízanse a un valor que terían fóra da atmosfera. Nótese que o brillo aparente non é igual ao brillo real (un obxecto extremadamente brillante pode aparecer absolutamente débil se está lonxe). A relación na cal o brillo aparente cambia, mentres que a distancia dun obxecto aumenta, é calculada pola lei da inversa do cadrado. A magnitude absoluta, M, dun obxecto, é a magnitude aparente que tería se estivese a 10 parsecs. |
| lexicalization | glg: magnitude aparente |
| Alemannic |
| has gloss | gsw: Diè schinbar Hèlligkait git a, wiè hell ä Himmèlskörpèr fèr ä Beobachtèr uf dè Erde èrschint. In dè Astronomi wird fèr diè schinbar Helligkait dSchribwiis 3,m0 odèr 3,0 mag odèr m = 3,0 mag benutzt, wobi schlai hochgstellt m fèr magnitudo (Größe) stot. Diè schinbar Hèlligkait isch starch abhängig vu dè Entfèrnig Beobachtèr – Himmèlskörpèr bzw. Erde – Himmèlskörpèr. Ä èntfèrnigsunabhängige Größe isch diè absolut Helligkait. |
| lexicalization | gsw: Scheinbare Helligkeit |
| lexicalization | gsw: Schiinbar Helligkeit |
| Serbo-Croatian |
| has gloss | hbs: | class="wikitable" align=right |+Ljestvica prividnih magnituda |- !width="60" style="background:#efefef;" | Priv. mag. !style="background:#ffdead;" | Nebesko tijelo |- | −26.8 || Sunce |- | −12.6 || pun Mjesec |- | −4.4 | Maksimalan sjaj Venere |- | −2.8 | Maksimalan sjaj Marsa |- | −1.5 || Najsjajnija zvijezda u vidljivom spektru: Sirius |- | −0.7 || Druga najsjajnija zvijezda: Canopus |- | +0.0 | Definirana nulta točka: u stara vremena Vega |- | +3.0 | Najtamnije zvijezde vidljive iz gradova |- | +6.5 | Najtamnije zvijezde vidljive golim okom (ovisi i o promatraču) |- | +12.6 || Najsvjetliji kvazar |- | +27 | Najtamniji objekti vidljivi 8m teleskopom |- | +30 | Najtamniji objekti koje u vidljivom području može detektirati svemirski teleskop Hubble |- |- | +38 | Najtamniji objekti koje će u vidljivom području moći detektirati planirani OWL (2020) |- |} Prividna magnituda ili vidljiva veličina (m) zvijezde, planeta ili drugog nebeskog tijela je mjera njegova prividna sjaja, tj. |
| lexicalization | hbs: prividna magnituda |
| Hebrew |
| has gloss | heb: באסטרונומיה, בהירות או בהירות נראית (באנגלית: Apparent magnitude) היא סקאלה יחסית המציינת את שטף הקרינה האלקטרומגנטית של כוכבים ושל גרמי שמים אחרים שהיה מגיע לפני כדור הארץ בהנחה שהאטמוספירה (אשר מקטינה את השטף עקב בליעת אור) אינה קיימת. הבהירות מצוינת על סקאלה לוגריתמית יורדת, בה ככל שהערך גבוה יותר השטף נמוך יותר, כלומר גרם השמיים יותר "כהה". הבהירות מסומנת בדרך כלל על ידי האות m. |
| lexicalization | heb: בהירות |
| Croatian |
| has gloss | hrv: | class="wikitable" align=right |+Ljestvica prividnih magnituda |- !width="60" style="background:#efefef;" | Priv. mag. !style="background:#ffdead;" | Nebesko tijelo |- | −26.8 || Sunce |- | −12.6 || pun Mjesec |- | −4.4 | Maksimalan sjaj Venere |- | −2.8 | Maksimalan sjaj Marsa |- | −1.5 || Najsjajnija zvijezda u vidljivom spektru: Sirius |- | −0.7 || Druga najsjajnija zvijezda: Canopus |- | +0.0 | Definirana nulta točka: u stara vremena Vega |- | +3.0 | Najtamnije zvijezde vidljive iz gradova |- | +6.5 | Najtamnije zvijezde vidljive golim okom (ovisi i o promatraču) |- | +12.6 || Najsvjetliji kvazar |- | +27 | Najtamniji objekti vidljivi 8m teleskopom |- | +30 | Najtamniji objekti koje u vidljivom području može detektirati svemirski teleskop Hubble |- |- | +38 | Najtamniji objekti koje će u vidljivom području moći detektirati planirani OWL (2020) |- |} Prividna magnituda (m) zvijezde, planeta ili drugog nebeskog tijela je mjera njegova prividna sjaja, tj. |
| lexicalization | hrv: prividna magnituda |
| Hungarian |
| has gloss | hun: A magnitúdó (Latin magnituto, magnitutis: nagyság) egy csillagászati fogalom, az égitestek fényességének mértékegysége. Megfelelő szövegkörnyezetben magyarul nagyságrendnek is nevezzük. Egy csillagnak, bolygónak vagy más égitestnek a látszólagos fényességét (azt, hogy mennyi fény jut hozzánk az égitestről) a látszólagos magnitúdóval (m) jellemezzük. Százszor gyengébb fényintenzitásnak (ami olyan, mintha az égitestet tízszer távolabbról néznénk) 5 magnitúdó növekedés felel meg; 2,512-szeresnek egy magnitúdó (a ~2,512 a 100 ötödik gyöke, 1001/5). Tehát a nagyobb magnitúdójú égitest halványabb. A szabad szemmel még éppen látható 6m fényességű csillag ez alapján éppen 100-szor halványabb, mint az 1m-s. Az emberi szem kb. 0,1 magnitúdó különbséget tud érzékelni. Földi műszerekkel 0,01 magnitúdó pontossággal lehet a csillagok fényességét meghatározni. Két csillag vagy csillagászati objektum fényessége (m1 és m2) és intenzitása (I1 és I2) között az összefüggés a következő: :: log \fracI_1}I_2} = -0,4(m_1 - m_2). Természetesen a skálához szükség van alappontra, ezt alább részletezzük. |
| lexicalization | hun: Magnitudó |
| lexicalization | hun: magnitúdó |
| Indonesian |
| has gloss | ind: Magnitudo tampak (m) dari suatu bintang, planet atau benda langit lainnya adalah pengukuran dari kecerahan atau kecerlangan yang tampak; yaitu banyaknya cahaya yang diterima dari objek itu. |
| lexicalization | ind: magnitudo tampak |
| Italian |
| has gloss | ita: La magnitudine apparente (m) di una stella, pianeta o di un altro oggetto celeste è una misura della sua luminosità apparente, ovvero quella rilevabile dal punto d'osservazione. È importante notare che un oggetto estremamente luminoso può apparire molto debole, se si trova ad una grande distanza. Infatti se chiamiamo L0 la luminosità intrinseca di una sorgente, un osservatore a distanza d misurerà una luminosità L data da: |
| lexicalization | ita: magnitudine apparente |
| Japanese |
| has gloss | jpn: 天文学において等級（とうきゅう、magnitude）とは、天体の明るさを表す尺度である。整数または小数を用いて「1.2等級」あるいは省略して「1.2等」などと表す。恒星の明るさを表す場合には「2等星」などと呼ぶ場合もある。等級の値が小さいほど明るい天体であることを示す。また、0等級よりも明るい天体の場合の明るさを表すには負の数を用いる。 |
| lexicalization | jpn: 等級 |
| Korean |
| has gloss | kor: | class="prettytable" align="right" |+ 주요 별의 밝기 |- ! 겉보기등급 !! 천체 |- | −26.73 || 태양 |- | −12.6 || 보름달,반달은 약 -9등급 |- | −4.4 || 금성의 최대 밝기 |- | -3.9 || 낮 시간 중 맨눈으로 간신히 보이는 별 |- | -2.9 || 목성의 최대 밝기 |- | -2.8 || 화성의 최대 밝기 |- | -1.9 || 수성의 최대 밝기 |- | −1.5 || 시리우스, 가장 밝은 별 |- | −0.7 || 카노푸스, 두 번째로 밝은 별 |- | 0 || 베가. 밝기의 기준 |- | 0.7 || 토성의 최대 밝기 |- | 3.0 || 도시 인근에서 간신히 보이는 별 |- | 5.5 || 천왕성의 최대 밝기 |- | 6.0 || 맨 눈으로 간신히 보이는 별 |- | 12.6 || 가장 밝은 퀘이사 |- | 13 || 명왕성의 최대 밝기 |- | 27 || 8m 지름의 지상 망원경으로 보이는가장 어두운 별 |- | 30 || 허블 망원경으로 보이는 가장 어두운 별 |- | 38 || OWL 망원경으로 보이는 가장 어두운 별 |} 겉보기 등급 또는 실시 등급(實視等級)은 별의 밝기를 측정하는 단위이다. 안시 등급, 겉보기 등급이라고도 한다. 눈으로 보았을때 가장 밝은 별을 1등급, 가장 어두운 별을 6등급으로 해서 구분한 것이 시초이다. 현대 천문학에서는 6등급을 1등급보다 100배 어두운 별로 정의한다. 즉, 1등급 별보다 2등급 별은 1001/5 = 약 2.512배 어둡다. |
| lexicalization | kor: 겉보기 등급 |
| lexicalization | kor: 겉보기등급 |
| Latin |
| has gloss | lat: Magnitudo in astronomia solet significare dimensionem luminis apparentis a stellis, sideribus, planetis et aliis rebus caelestibus. |
| lexicalization | lat: Magnitudo apparens |
| Latvian |
| has gloss | lav: Redzamais spožums raksturo apgaismojumu, kurš no debess ķermeņa (parasti zvaigznes) nonāk vietā, kur atrodas novērotājs. To mēra zvaigžņlielumos, apzīmē m. Jo debess ķermenis spožāks, jo mazāks tā zvaigžņlielums. Zvaigžņlielums atkarīgs ne tikai no tā, cik daudz gaismas izstaro zvaigzne, bet arī no attāluma līdz tai. Zvaigžņu dalīšana pēc to zvaigžņlielumiem sākas jau hellēnisma periodā, kad ar neapbruņotu aci redzamās zvaigznes tika iedalītas 6 zvaigžņlielumos. Spožākās zvaigznes noteica kā 1. zvaigžņlieluma (m = 1), bet pašas blāvākās zvaigznes kā 6. zvaigžņlieluma (m = 6). Šo metodi savā grāmatā „Almagest” bija aprakstījis Ptolemajs. Tiek uzskatīts, ka iedalījuma principu izdomājis sengrieķu astronoms Hiparhs. Šajā iedalījumā netika ņemta vērā Saule. 1856. gadā angļu astronoms Pogsons zvaigžņlielumu noteikšanas sistēmu formalizēja, nosakot, ka tipiska 1. |
| lexicalization | lav: redzamais spožums |
| Lithuanian |
| has gloss | lit: Spindesys – šviesulio skleidžiamos spinduliuotės stebėjimo vietoje sukeliamas apšviestumas spinduliams statmenoje plokštumoje. Kitais žodžiais sakant, tai yra energijos srautas, krintantis į vienetinį paviršiaus plotą, statmeną to srauto sklidimo krypčiai (fizikoje jo matavimo vienetas yra W/m²). Astronomijoje jo matavimo vienetas yra ryškis arba dar naudojamas naujadaras magnitudė. Spindesys gali būti matuojamas kokiame nors siaurame bangų intervale (pvz., per kokį nors fotometrinės sistemos filtrą) - tai vadinamasis heterochromatinis spindesys arba visame elektromagnetinių bangų diapazone - vadinamasis bolometrinis spindesys. |
| lexicalization | lit: spindesys |
| Letzeburgesch |
| has gloss | ltz: DVisuell Magnitude vun engem Himmelskierper ass dMoss vu senger Hellegkeet wéi se vun engem Observateur vun der Äerd aus gesi gëtt, normaliséiert op de Wäert, wéi wann d'Atmosphär net do wier. |
| lexicalization | ltz: visuell Magnitude |
| Malayalam |
| lexicalization | mal: ദൃശ്യ കാന്തിമാനം |
| lexicalization | mal: ദൃശ്യകാന്തിമാനം |
| Macedonian |
| has gloss | mkd: | class="wikitable" align=right |+Скала на привидни магнитуди |- !width="60" style="background:#efefef;" | Привидна магнитуда !style="background:#ffdead;" | Небеско тело |- | −26.8 || Сонце |- | −12.6 || Полна Месечина |- | −4.4 | Максимална сјајност Венера |- | −2.8 | Максимална сјајност Марс |- | −1.5 || Најсјајна ѕвезда во видливиот спектар: Сириус |- | −0.7 || Втора најсјасна ѕвезда: Канопи |- | +0.0 | Дефинирана нулта точка: порано Вега |- | +3.0 | Најтемни ѕвезди видливи од град (осветлени подрачја ноќе) |- | +6.5 | Најтемни ѕвезди видливи со голо око (зависи од набљудувачот) |- | +12.6 || Најсветол квазар |- | +27 | Најтемен објект видлив со 8m телескоп |- | +30 | Најтемен објект кој е во видливиот спектар може да го детектира вселенскиот телескоп Хабл |- |- | +38 | Најтемни објекти кои во видливиот спектар кои би можел да ги детектира идниот OWL (2020) |- |} Провидна магнитуда (m) на ѕвезда, планета или друго небеско тело е мерка за неговиот привиден сјај, т.е. |
| lexicalization | mkd: Привидна магнитуда |
| Malay (macrolanguage) |
| has gloss | msa: Magnitud ketara (m) bagi jasad samawi merupakan pengukuran kecerahannya seperti yang dilihat dari pencerap di atas Bumi. Yang dinormalkan kepada nilainya dalam kehadiran atmosfera Bumi. Lebih cerah objek itu, lebih kecil nilai angka magnitudnya. |
| lexicalization | msa: magnitud ketara |
| Dutch |
| has gloss | nld: Magnitude betekent letterlijk grootte of omvang. In de geologie is het gebruik bekend in de frase "magnitude op de Schaal van Richter" om de sterkte van een aardbeving aan te geven. Dit artikel gaat in op het begrip magnitude in de astronomie. |
| lexicalization | nld: magnitude |
| Norwegian Nynorsk |
| has gloss | nno: Tilsynelatande storleiksklasse vert nytta i astronomien og gir eit mål for kor sterkt lyset som når oss frå ei gitt stjerne er. Allereie i oldtida hadde Ptolemæus klassifisert dei synlege stjernene i seks klassar, slik at dei 15 best synlige tilhøyrte klasse 1, medan dei svakaste stjernene, som så vidt kunne skimtast, tilhøyrte klasse 6. I det 19. århundre vart det så laga ein ny skala, som var basert på fotometrisk måling av lysintensitetar og som mest mogleg skulle avspeila den tradisjonelle skalaen frå ein til seks. Ein fann då ut at, sidan auget reagerte nokolunde logaritmisk på synsinntrykk av forskjellig styrke, kunne ein nytta ein logaritmisk skala til å definera storleiksklassane som funksjon av observert lysstyrke. Dersom lyset som blir motteke frå to stjerner har intensitetane I1 og I2, så definerte ein differansen mellom deira tilsynelatande storleiksklassar, m1 og m2, ved... |
| lexicalization | nno: Tilsynelatande storleiksklasse |
| Norwegian |
| has gloss | nor: Tilsynelatende størrelsesklasse brukes i astronomien og gir et mål for hvor sterkt lyset som når oss fra en gitt stjerne er. Allerede i oldtiden hadde Ptolemæus klassifisert de synlige stjernene i 6 klasser, slik at de 15 best synlige tilhørte klasse 1, mens de svakeste stjernene, som såvidt kunne skimtes, tilhørte klasse 6. |
| lexicalization | nor: tilsynelatende størrelsesklasse |
| Oromo |
| has gloss | orm: Apparent Magnitude (m) iin bayyina iffa Planet yokan Urjii iin qabdu yoo lafaa kenya irra lalani tilmamani dha. haa tau malee lakkofsii kunii akka bayyina isatti hin fudhatamu, kunii jechuni immo yoo lakkofsi kunii diqaa tae Planetii yokan urjiin sunii bayye iffa jechu dha. Yoo immo lakkofsii gudda tau bayye hin iffu jechu dha. Fakkenya Mars iin apparent magnitude -2.9 qoffaa qaba, haa tau malee Marsiin iffan Aduu, Batti fi Venus tti anne affurafa gubbatti argama. |
| lexicalization | orm: Apparent Magnitude |
| Polish |
| has gloss | pol: Obserwowana wielkość gwiazdowa (także widzialna, pozorna lub widoma, oznaczana literą m) to wielkość gwiazdowa obiektu widzianego z Ziemi (przy założeniu braku atmosfery), bez uwzględnienia wpływu odległości. Z tego powodu jaśniejsze gwiazdy leżące dalej od Słońca mogą mieć przypisaną większą wielkość, niż ciemniejsze, ale leżące bliżej. |
| lexicalization | pol: Obserwowana wielkość gwiazdowa |
| Portuguese |
| has gloss | por: Em Astronomia, magnitude aparente é uma escala para comparação do brilho das estrelas desenvolvida pelo astrônomo grego Hiparco há mais de 2000 anos. |
| lexicalization | por: Magnitude aparente |
| Moldavian |
| lexicalization | ron: Magnitudine aparentă |
| Russian |
| has gloss | rus: Звёздная величина — безразмерная числовая характеристика яркости объекта. Обычно рассматривается в применении к небесным телам. Звёздная величина характеризует количество квантов света, дошедшее от рассматриваемого светила до фотоприёмника: т.о., звёздная величина зависит от физических характеристик объекта (т.е., светимости), от расстояния до него, а также от видимого углового размера, и т.п. Звёздная величина является единицей измерения блеска объекта, при этом чем меньше значение числа звёздной величины, тем ярче будет блеск данного объекта (то же правило действует и применительно к возможным отрицательным величинам). |
| lexicalization | rus: Видимая звездная величина |
| lexicalization | rus: Видимая звёздная величина |
| lexicalization | rus: Звездная величина |
| lexicalization | rus: звёздная величина |
| Sicilian |
| has gloss | scn: La magnitùdini apparenti di nastru (pianeta, stidda, cumeta, o àutru) è la quantità di luci chi agghica a lussirvaturi ntâ Terra. Si misura cu nùmmira chi vannu a lu ncirca di 29 a -2 (tranni pi lu suli, la luna e Veniri chi hannu magnitùdini chi nèscinu di stu ntirvallu). Li stiddi e li pianeti chi hannu la luci cchiù dèbbuli ntô celu hannu na magnitùdini tra 5 e 6. La stidda cchiù luminusa dû celu, Siriu, havi na magnitùdini tra -1 e -2. La galassia cchiù dèbbuli, visìbbili grazzi ô telescopiu spazziali Hubble, havi na magnitùdini di 29. |
| lexicalization | scn: Magnitudini apparenti |
| lexicalization | scn: magnitùdini apparenti |
| Slovak |
| has gloss | slk: Zdanlivá hviezdna veľkosť (iné názvy: zdanlivá veľkosť, zdanlivá magnitúda, zdanlivá jasnosť; značka m) je fotometrická veličina udávajúca jasnosť' hviezdy alebo iného objektu na oblohe v logaritmickej škále bez zohľadnenia jej či jeho vzdialenosti od pozorovateľa (porovnaj absolútna hviezdna veľkosť). |
| lexicalization | slk: Zdanlivá hviezdna veľkosť |
| Slovenian |
| has gloss | slv: Navídezni síj ali navídezna magnitúda (oznaka m) zvezde, planeta ali drugega nebesnega telesa je v astronomiji sij (izsev), kot ga vidimo z Zemlje. Navidezni sij torej označuje jakost svetlobe, ki jo vidimo s prostim očesom, oziroma svelobni tok na dani razdalji astronomske enote v fizikalnem merilu. |
| lexicalization | slv: navidezni sij |
| Castilian |
| has gloss | spa: La magnitud aparente (m) de una estrella, planeta o de otro cuerpo celeste es una medida de su brillo aparente; es decir, la cantidad de luz que se recibe del objeto. Mientras que la cantidad de luz recibida depende realmente del ancho de la atmósfera, las magnitudes aparentes se normalizan a un valor que tendrían fuera de la atmósfera. Nótese que el brillo aparente no es igual al brillo real -un objeto extremadamente brillante puede aparecer absolutamente débil, si está lejos-. La relación en la cual el brillo aparente cambia, mientras que la distancia de un objeto aumenta, es calculada por la ley de la inversa del cuadrado. La magnitud absoluta, M, de un objeto, es la magnitud aparente que tendría si estuviera a 10 parsecs. |
| lexicalization | spa: magnitud aparente |
| Serbian |
| has gloss | srp: | class="wikitable" align=right |+Лествица привидних магнитуда |- !width="60" style="background:#efefef;" | Прив. маг. !style="background:#ffdead;" | Небеско тело |- | −26.8 || Сунце |- | −12.6 || пун Месец |- | −4.4 | Максималан сјај Венере |- | −2.8 | Максималан сјај Марса |- | −1.5 || Најсјајнија звезда у видљивом спектру: Сиријус |- | −0.7 || Друга најсјајнија звезда: Канопус |- | +0.0 | Дефинисана нулта тачка у стара времена - Вега |- | +3.0 | Најтамније звезде видљиве из градова |- | +6.5 | Најтамније звезде видљиве голим оком |- | +12.6 || Најсјајнији квазар |- | +27 | Најтамнији објекти видљиви 8-m}- телескопом |- | +30 | Најтамнији објекти које у видљивом подручју може детектовати свемирски телескоп Хабл |- |- | +38 | Најтамнији објекти које ће у видљивом подручју моћи детектовати планирани OWL (2020) |-... |
| lexicalization | srp: Привидна звездана величина |
| Swedish |
| has gloss | swe: Skenbar magnitud, apparent magnitud, är en logaritmisk måttenhet för ljusstyrkan av en himlakropp som ses från jorden. Ju lägre värdet är desto ljusstarkare är objektet. Den svagaste stjärna som kan ses med blotta ögat har magnitud mellan +6 och +7. Vårt ljusstarkaste objekt solen har en skenbar magnitud på -26,7 medan den absoluta magnituden bara är +4,83. |
| lexicalization | swe: Skenbar magnitud |
| Thai |
| has gloss | tha: โชติมาตรปรากฏ (, m) เป็นหน่วยวัดความสว่างของดาวฤกษ์ ดาวเคราะห์ หรือวัตถุท้องฟ้าอื่นในจักรวาล กล่าวอีกนัยหนึ่งคือปริมาณแสดงที่ได้รับจากวัตถุนั้น นิยามให้โชติมาตรปรากฏมีค่าเพิ่มขึ้น 5 หน่วยเมื่อความสว่างลดลงเหลือ 1 ใน 100 (นั่นคือเมื่อวัตถุเดียวกันแต่อยู่ไกลขึ้นเป็น 10 เท่า) หรือค่าโชติมาตรปรากฏเพิ่มขึ้น 1 หน่วยเมื่อความสว่างลดลง 2.512 เท่า โดยที่ 2.512 คือรากที่ห้าของ 100 (1000.2) |
| lexicalization | tha: โชติมาตรปรากฏ |
| Turkish |
| has gloss | tur: Kadir, bir yıldızın parlaklığını dile getiren gökbilim terimi. |
| lexicalization | tur: kadir |
| Ukrainian |
| has gloss | ukr: Видима зоряна величина — це безрозмірна астрономічна величина, яка характеризує видимий блиск чи яскравість небесного тіла з погляду земного спостерігача. Чим яскравіший об’єкт, тим менше числове значення його зоряної величини. |
| lexicalization | ukr: Видима зоряна величина |
| Vietnamese |
| has gloss | vie: Cấp sao biểu kiến (m-magnitude) của một thiên thể (ngôi sao, hành tinh, ...) là một thang đo về độ sáng biểu kiến của vật thể tính theo lôgarít của mật độ photon phát ra bởi vật thể nhận được trong một đơn vị thời gian bởi máy thu. Vật thể càng sáng thì m càng có giá trị nhỏ. |
| lexicalization | vie: cấp sao biểu kiến |
| lexicalization | vie: Độ sáng biểu kiến |
| Vlaams |
| has gloss | vls: De magnitude van en emellichoam es e getal dat de strafte van dat emellichoam beschryft. |
| lexicalization | vls: magnitude |
| Chinese |
| has gloss | zho: 星等，天文学术语，是指星体在天空中的相对亮度。 |
| lexicalization | zho: 星等 |
